Jovan Cvijić- Antropogeogrаfski problem Balkanskog poluostrva

Harta e Cvijiqit

 

U svojoj Knjizi аntropogeogrаfskih studija[1] Cvijić obrаđuje znаčаjnije vidove međuodnosа geogrаfske sredine sа duhovnom i mаterijаlnom kulturom nа Bаlkаnu. Cvijć je  bio jedan od prvih redovnih profesora na Beogradskog univerziteta 1905 godine. Neki autori smatraju da je Cvijić, usled zanimanja za političko napredovanje Srbije, često gubio svoju naučnu objektivnost. U nastavku su prenešena djelimična pisanja vezana za sredine gde se susreću slavensko i Albansko stanovništvo.Harta e Cvijiqit

Ismet Azizi

Geografski najsnažnija etnogeografska plemena Balkanskog Poluostrva[2] su stanovnici Crnogorskih Brda, susednih krajeva Hercegovine, Sjeničke oblasti, (Pešterske) i oblasti sjeverne Albanije. Stanovništvo ovih oblasti su zadržala stari oblik plemenskog brastva, rodova-fisova  i njihove organizacije, to su uglavnom ljudi  mahom  vrlo visoki  vitki elastični  nikad  gojazni , lica punog izraza , sokolovih očiju : najlepši soj/rasa na  balkanskom poluostrvu  svi  pa   muhamedanski Arbanasi. U životu  su vrlo  umereni   mahom    ne  piju  nikakva  alkoholna pića, ređe duhan i kafu. Gotovo nema fizički degenerisanih tipova,  zadržali su čvrsti gorski moral  često otmenim osobinama, duboki osjećaj za  zajednicu i  požtrtvovanjem koje ne prestaje ni pred  najdragocenijim žrtvama, iz ovakvih osobina potiču mnogobrjne  etnografske antropogeografske odlike. Ove odlike su u direktnoj suprotnosti narodima i običajima vizantijsko-cincarskim kulturama. Za Arbanse Toske na  jugu,kaže da imaju dosta izražene bizantijsko- cincarske karakteristike, osobine,  pa malo i izgled.

U severno-zapadnim krajevima Srbije[3] stočare  zovu  “Arnautin” a to  je ime koje označava čovjeka bogata stokom, i sada narod ovih krajeva zove  Sjeničane i  Pešterce Arnautima, a za sve stanovnike novopazarskih  i sjeničkih  krajeva,  koji su  u velikom broju   naselili  Stari  Vlah i Šumadiju , kaže se da su  sa došli  iz Aranautluka. Mnogi   delovi sela niskoj Šumadiji   zovu se arnautski krajevi. Ka što su:  Rogaci  Babama itd. Pa i Užičane  koji   su silazili u Jadar    i Mačvu   zvali su tamošnji ljudi Arnautima, i sada  se  u Jadru   kaze ” stočan kao Arnautin”  i  kragujevčani doseljenike iz Raške oblasti koji su naseljeni uerdoglijskoj mahali zvali su  Arnautima , Arnauti.

U istočnoj srbiji  nije rijetko ime Arnaut i  vezano je za doseljenike iz okoline Raške  kojih tamo ima u velikom broju.  Tako su i se seoske mahale nazivali arnautske, a Rijeka koja protiče  kroz  varošicu Boljevac zovu Arnauta,  jedan  niz  vrtača zove se Arnauta.

Najvise  doseljenika u srbiji[4], po varošima se  zadržali Cincari, najmnogoljudnija   struja doseljavanja je  iz Hercegovine, Crnogorskih Brda   Novopazarskog kraja, Bosne  uglavnom u Sumadiji,  a  ima i Arbanasa.

U Novopazarskom Sandzaku[5] među doseljenicima u sandžačkom kraju ima  Vasojevića, i veliki broj Kuča, posebno dolinom Lima.

Znatan etnografski  procesi su  se zbivali na dodiru slavenskog i albanskog naraoda,[6] u Crnoj Gori.  Arbanasi su posrbljavani  i u  Crnoj Gori.  Takvog su porekla dijelovi  Kuča i Pipera, osim toga Vasojevići su se proširili na račun Klimenata.  Poznate su  usmene tradicije o zajedničkom porijeklu Vasojevića Pipera i Ozrinića sa  Hotima i Krasnićima, i njohovo međusobno svojatnje.[7] Za plemana u Crnoj Gori kaže da su asimilirali staro  zatečeno stanovništvo Bukumira, Kričkova  i   Potarja,   a  među njima  i susednih Arbanaskih  plemena.

 

 

 

 

 

 

[1] https://sh.wikipedia.org/wiki/Jovan_Cvijic

[2] Јован Цвијић – Антропогеографски проблеми Балканског полуострва, Strana 30,  31,

[3] Isto str. 137   strana

[4] Isto  str. strana 187

[5]   Isto str. 194

[6]   Isto 177   strana

[7]   Isto 222 strana