Haški tužioci zatražili doživotni zatvor za Karadžića

Karadzic_640

Tužioci su pozvali sudije Haškog suda da odbace žalbu bivšeg političkog lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića i da mu povećaju kaznu na doživotni zatvor zbog genocida i drugih ratnih zločina.

Tužioci su pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) u Hagu, drugog dana rasprave po žalbama na presudu Radovanu Karadžiću, zatražili da se njegova kazna od 40 godina zatvora poveća na doživotni zatvor.

Tužiteljka Katrina Gustafson je pred sudijama naglasila da je Karadžić “zloupotrebio svoju ogromnu moć za prolivanje krvi nevinih civila“.

“Pravda zahteva da dobije najveću moguću kaznu, doživotni zatvor“, rekla je ona.

Gustafson je istakla da je Karadžić nesrpskom stanovništvu u BiH pretio “izumiranjem i uništavanjem“.

“Otvorio je put zločinačkoj kampanji genocidne prirode“, rekla je ona.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) je u martu 2016. godine proglasio Karadžića krivim za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva i uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN-a za taoce.

Prvi dan rasprave Karadžić je zatražio ukidanje osuđujuće presude, jer je njegovo suđenje bilo “nepravedno“.

Međutim, tužilaštvo je tražilo da njegova žalba bude u celosti odbačena.

Takođe je zatražilo da Karadžić bude proglašen krivim za genocid u sedam drugih bosanskih opština 1992. godine.

Tužiteljka Lorel Bejg je istakla da je dokazano da su srpske snage pod vrhovnom Karadžićevom komandom u julu 1995. počinile “najveće masovno ubistvo posle Drugog svetskog rata”.

Po presudi, koju je citirala Bejg, vojska i policija Republike Srpske strijeljali su, posle pada Srebrenice, “najmanje 5.115” Muslimana.

“Karadžić je znao za taj plan, pridružio mu se i aktivno je učestvovao u njegovom sprovođenju”, kazala je tužiteljka.

Treća tužiteljka, Barbara Goj je istakla da je VRS, pod Karadžićevom komandom, tri i po godine namerno, neselektivno i neproporcionalno granatirala i snajperskom vatrom gađala Sarajevo, pri čemu je, tom prilikom, ubijeno i ranjeno “10.000 civila”.

Osim podele grada, što je bio jedan od strateških ciljeva vođstva RS-a, Karadžić je, zajedno s generalom Ratkom Mladićem, napade na Sarajevo koristio kao “sredstvo pritiska na Muslimane i međunarodnu zajednicu da prihvate srpske zahteve”.

Bejg je “nevažnim” nazvala to da li je Armija Bosne i Hercegovine (ABiH) “provocirala” VRS da puca po gradu, naglasivši da je važno da li je odgovor na “provokacije“ bio u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom.

“A nije bio, jer je ili nesrazmeran ili direktno usmeren na civile”, utvrdila je Bejg.

Nasuprot odbrani, Goj je utvrdila da je Karadžić ispravno osuđen i za eksploziju na pijaci Markale koja je 5. februara 1994. ubila 67 građana, a ranila više od 140.

Goj je istakla da je presudom utvrđeno da je minobacačka granata na Markale doletela iz pravca poznatog položaja VRS-a, sa kojih je na grad tokom rata ispaljeno “30.000 do 40.000 projektila”.

Tužiteljke su zatražile da bude odbačen i proceduralni deo Karadžićeve žalbe u kojem je tvrdio da nije imao pravično suđenje.

“Karadžić je s pravom osuđen kao protagonista četiri udružena zločinačka poduhvata, imao je pravično suđenje i nije dokazao bilo kakvu pravnu nepravilnost ili činjeničnu grešku u presudi”, zaključila je tužiteljica Goj.

Konačna presuda Karadžiću očekuje se do decembra.

Pročitajte još:

Karadžićeva žalba na „nepravednu“ presudu za genocid

Radovan Karadžić osuđen za genocid