Mušović i Gravje o Pešteru!

Pešter-ilustracia

Još neki dokazi, koji pokazuju da Sandžak, odnnosno Pešter od davnina je  naseljen Albancima.

Promene na Pešteru koje su se desile dolaskom muhadzira iz Crne Gore koje su se pomešali sa meštanima, pa je tako došlo do  medjusobnih uzajamnih uticaja. To je osobito  vidljivo u pešterskim selima u kojima  su živeli potomci Klimenata, Škrijelja i Kuča. Mnogi meštani , potomci  islamiziranih Malisora , poženilisu se  sa muhadzirkama, što je znatno uticalo i bilo presudno u gubljenju ranije getničkog obeležja Mlisora. S druge strane , gde su potomci Malisora predstavili čvršče celine, muhadziri su prihvatili njihove običaje , nošnju (ćuhah, čakšire, miltan), naučili da govore albanski ali nisu  izgubili jezik Leskova, Ramoševo, Boroštica.

Te promene na Pešter  zabelezio je i Gaston Gravje:

“Od cjelog Sandžaka, kraj Pešter  je u stvri jedina oblast koju zauzima elemenat strani srpskoj rasi. Sa izuzetkom  sela Suhodo, Budževo i Dujke, koja su potpuno ili delom srpska, ostala  su arnautska…”

Gaston Gvajer dalje govori kako  su “Arnauti” na pešteri primili mnogo srpskih običaja od srba koje su zatekli, naučili njihov jezik, a njohov sopstveni jezik se znatno udaljio od jezika koji govori ostatak Gega. On nastavlja:

“ Ipak , obo stanovništvo očuvalo je obeležje svoje rase. Niko, pa ni mali pastir ne odvaja  se od svoje puške. Turska vlast je ostalo samo po imenu. Krvna osveta besni kao u sred Albanije. Nesigurnost je ovde veča nego ma gde  na drugom mestu u Sadzaku”

Izvor:Tutin i Okolina,  Etnografski Institut Srpska Akademia Nauka i Umentosti ,Posebna izdanja, knjiga 27, Beograd 1985