Zukorlić: Terorizam seći u korenu

zukorlic01rasfoto-emil-conkic_f

Neophodno je osuditi svaki teroristički čin, pa i onaj koji se dogodio u Parizu. Ubijanje nevinih ljudi je anticivilizacijsko – kaže muftija Islamske zajednice u Srbiji Muamer Zukorlić.

U intervjuu za “Blic”, on naglašava da se civilizacija suočava sa fenomenom terorizma i terora uopšte i da se problem mora sagledati iz više uglova, ne samo kroz dnevnu politiku.

– Naivno je pristati na ideju kako je sedam, osam ljudi došlo u jednu evropsku prestonicu, pored svih vojnih, obaveštajnih službi, video-nadzora, u danu kada su mnogi sportski i kulturni događaji organizovani, i da je ta šačica ljudi uspela da napadne jednu naciju – u istom trenutku, na više mesta. Tu nešto nije kako treba. Ako u to poverujemo, poverovali smo da je civilizacija na kolenima.
Da li ovakvi napadi menjaju odnos prema muslimanima?
– Napadi su huškanje na sukob civilizacija, istočne i zapadne. Značajno menjaju pogled na muslimane. Ima milijardu i 600 miliona muslimana na svetu. Čak i da dođe do rata i da polete atomske bombe, nestaće 300-400 miliona muslimana. I šta sa ostatkom? Protiv scenarija vojno-civilizacijskog sukoba svako treba da ustane. Meni je kao muslimanu, muftiji, neugodno što moram da se izvinjavam za nešto za šta nisam kriv. To stvara jaz između nas koji se trudimo da se distanciramo i onih koji nam mere saopštenja posle svakog napada i kritikuju ako ih nema.
Da li očekujete da se stvori neki širi front – SAD, Rusija, Britanija, Francuska – u borbi protiv Islamske države?
– Očigledna su dva fronta. Ruski i američki. I samo je pitanje kojem će se prikloniti Francuska. Jedinstven front ne očekujem, jer u zapadnoj civilizaciji su interesi iznad principa. Nikakav terorizam ih neće odvojiti od sopstvenih energetskih, geopolitičkih ili nekih drugih interesa.
Ni odnos prema ISIS od onih koji su deklarativno protiv njih nije isti. ISIS je već na granici Izraela, ali Izraelci nisu nervozni zbog toga. To pitanje se zapostavlja i ono pokazuje da postoje neke zakulisne igre. Moj stav je da stvari ne treba rešavati oružjem. Teror je društvena devijacija, bolest koja se treba rešiti uklanjanjem korena, uzroka. Konačno, ideološka zloupotreba islama je nešto što treba da rešavaju muslimani.
Kako je to moguće?
– Kroz sistem obrazovanja i komunikaciju u javnom diskursu. Za to je potrebno da Islamska zajednica funkcioniše i tu nailazimo na problem. Do 2007. godine svako je mogao da me pozove i pita šta muslimanska deca uče u medresama i ja bih mu rekao. Posle udara na Islamsku zajednicu, ne dam da me to pitaju.
Zašto?
– Zato što su pojedini politički faktori probili prostor suverene IZ i Ustavom zagarantovano pravo IZ da obavlja svoju funkciju. Ako Srbija istinski želi da reši ovaj problem, treba da uradi sve da Islamska zajednica ponovo bude jedinstvena i da se znaju prava i obaveze. Da se muslimani podižu i školuju u duhu onoga što je islam – tolerancija, pozitivan odnos prema članovima svoje zajednice i prema komšijama nemuslimanima.
Mnogo ljudi s ovih prostora odlazi da ratuje u Siriju i priključuje se vojsci ISIS. Da li su oni potencijalni teroristi?
– Kad neko uzme pušku u ruke i ide na strano ratište, to nije uobičajeno. Ukoliko ide u organizacije poznate po brutalnosti, to se mora uzeti ozbiljno. Imamo zakon, ali on ništa nije popravio. Vatra se vatrom ne gasi. Potrebno je stvaranje ambijenta u kojem su ekstremne ponude neinteresantne. Tu mislim i na socijalnu sliku i na princip pravednosti. Ovde je gaženje dostojanstva svakodnevica. Ovde su dva političara, Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin, podelila Sandžak, napravila svoje privatne posede. Na delu su pljačka, nepotizam. Ako se tome ne stane na put i ako mi normalni muslimani ne uspemo sa ponudom normalnog razvoja vere, alternativa je terorizam.
Kolika je pretnja vehabijski pokret?
– Selefizam u svom načelu nije verski problematičan sve dok ne pređe u nasilništvo. Svaki čovek može veru da poima kako hoće. Crvena linija posle koje i mi kao IZ reagujemo jeste nasilje u korist nametanja svog učenja. Međutim, nepravedno je nekoga samo zbog duge brade stavljati u kontekst nasilja.
U kakvim ste odnosima sa reisom crnogorskim Rifatom Fejzićem i beogradskim muftijom Muhamedom Jusufspahićem?
– Ne slažem se s načinom na koji rade, ali ih i ne optužujem jer su oni neslobodni ljudi. Pristali su da budu potčinjeni u relaciji s vlastima. Kada me Fejzić optuži da sam fašista, a moje saradnike da su isisovci, znam da je to poruka dela vlasti u Crnoj Gori. Nije normalno i kada Jusufspahić pokušava da bude veći Srbin od svakog Srbina i veći pravoslavac od svih pravoslavaca. Sada odlazi u ambasadore. To pokazuje da nikada i nije bio muftija već poslušnik. Ne može se muftiluk naslediti. Sve što rade je lakrdija i zato su neprihvaćeni od muslimana. Ja ne mogu da podnesem poltronski odnos, već koncept saradnje i partnerstva.
Rekli ste jednom: „Ako bude goreo Sandžak, goreće Srbija“. Da li tu vašu izjavu smatrate preteranom?
– To ima svoj kontekst. Ako vam neko šalje 1.500 specijalaca i policija u čizmama ulazi u džamiju, i pored toga što fino pokušavate da rešite problem, onda morate da viknete da bi vas čuli. Tu je reč o odnosu vatre i požara. Vatra ide nagore. Ako neko pali moj stan u prizemlju zgrade, vatra se širi ka krovu i izgoreće cela zgrada. To je logika. Uostalom, zašto mi tada niko nije odgovorio da Sandžak neće goreti?
Kakva je vaša saradnja sa Vladom?
– S Miloševićem nikakav kontakt nismo imali, sa Đinđićem smo doživeli ekspanziju u kojoj sam se osećao dostojanstveno u Srbiji, sa Koštunicom je došlo do prekida. Tadić je ponudio komunikaciju koja se na kraju pretvorila u nešto suprotno. Nakon njega stvoren je bolji ambijent, pozitivni pomaci su načinjeni, ali nedovoljno. Nama je potrebna jedinstvena Islamska zajednica, islamska veronauka, akreditacija univerziteta. Država to mora da reši. Tada ćemo smatrati da je došlo do pozitivne promene.
Gradite najveću džamiju u Evropi? Ko to finansira?
– Finansiraju muslimani. Naš najveći potencijal su muslimani iz Sandžaka i iz dijaspore. Ukupno nas je oko milion i četiri stotine hiljada. Sandžaklije su sposobni preduzetnici, oni u dijaspori su postali milioneri. Od njih je potekla ideja i oni finansiraju gradnju.

 

Problemi Sandžaka
– Srbija mora da promeni odnos prema Sandžaku i dopusti građanima ovde da slobodno biraju svoje predstavnike. Imamo jednog ministra koji je ministar celi vek. To je ironija i šalje lošu poruku građanima Sandžaka da ko je na vlasti u Beogradu, tu će i ostati, jer služi vladi. Zatvaranje očiju pred krađom izbora je takođe ozbiljan problem. Kupuju se glasovi. Postoji snimak gde Ugljaninov čovek ubacuje 20 glasačkih listića u kutiju i nikom ništa. Nije dobro da Beograd ima svoje igrače u Sandžaku. Sandžak treba da ima svoje autentične predstavnike u Beogradu koji će se boriti za prava građana u ovom delu Srbije. Ne poštuje se zabrana zapošljavanja i niko zbog toga ne odgovara. Uhapšen je najveći narko-bos nedavno i niko ne pita gde je on bio dosad i ko ga je štitio. A ovde svi sve znamo. Sve to je temelj frustracije zbog koje se oni slabiji odlučuju na lošu stranu, odnosno terorizam.