Želim hrabro da otvorim raspravu o Kosovu, ali da zaboravimo da smo mi jedini koji odlučuju i da znamo kakva je uloga Albanaca, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Pančevu.
RSE: Nakon polaganja zakletve za predsednika ste rekli da bi trebalo povesti unutrašnji dijalog o Kosovu i odreći se mitskog pristupa Kosovu. Da li to znači da će Srbija uskoro donositi nove odluke kada je u pitanju Kosovo?
Vučić: Vi ste zapazili jednu stvar, samo ste isekli rečenicu. Bila je zapeta pa reči ’kao i olakog davanja nečega što mi pripada’. Mislim da naš stav treba da bude usaglašen sa životnim problemima, sa onim što tišti naš narod na Kosovu i Metohiji, sa onim što jesu prava naše države. Ali da zaboravimo da smo mi jedini koji odlučuju. Da znamo kakva je uloga Albanaca. Da stvari postavimo u racionalnu ravan, na nacionalni nivo i da na takav način o tome razgovaramo. Vi ste dobro primetili neke od najvažnijih stvari o kojima sam juče govorio, i mislim da tu raspravu hrabro otvorim, bez obzira što znam da će da se opet pojave neki geniji koji će da mi drže tablu ‘izdajnik’, a da se kriju od pogleda moje kćerke i sina, pošto im nije baš prijatno da me pogledaju u oči, dok takve gluposti drže u rukama. Ne brinem za to. Brinem za budućnost Srbije. I lepo sam juče rekao: poštujem ja svaku crkvenu zajednicu. Ali naš je posao da brinemo o zemaljskom životu, o nekom nebeskom neka brinu neki drugi.
To je jedna od tema. Druga je promena Ustava. Hajde da sednemo da razgovaramo, ako možemo da razgovaramo. Ako možemo da se dogovorimo, mi smo nešto uradili za svoju zemlju. Ako propadne, znači da smo još jednom više brinuli o zemlji svojih dedova nego o zemlji svoje dece.
RSE: Šta to konkretno znači?
Vučić: Ne mogu da vam govorim konkretno. Želim da otvorimo društveni dijalog koji će da traje tri meseca, šest meseci…
RSE: O čemu?
Vučić: I o jednoj i o drugoj temi. I o Ustavu i o našem odnosu prema Kosovu i Metohiji, i o našem odnosu prema regionu itd. Da vidimo gde je naša politika. I gde vidimo Srbiju, ne za godinu dana, ne da li će da dođe Pera umesto Žike na ovo ili ono mesto. Nego da vidimo kakva je to politika za koju se borimo. Da vidimo šta je sadržaj te politike. To su ozbiljne, odgovorne stvari. I ako možemo tu vrstu dijaloga da otvorimo i sa političkim strankama, sa političkim predstavnicima, zašto ne verskim zajednicima, civilnim društvom, nevladinim sektorom, sa svima o tome šta su ciljevi Srbije, gde je njeno mesto u budućnosti.
Kada strateški postavite ciljeve, moći ćete da pronađete put. A to što se mi vozikamo ovde a nikad ne znamo gde ćemo se parkirati na kraju, to nikad ne može dobro da se završi.