Milena Beran iz Beograda i Dušan Velinović iz Vranja nikada se nisu pokajali što su na Beogradskom univerzitetu upisali albanski jezik. Štaviše, to ih čini veoma srećnim.
Oni su ovih dana učesnici 36. Međunarodnog seminara albanskog jezika, književnosti i kulture koji se održava u Prištini. Ovo je drugi put da borave na Kosovu.
“Bio sam jako zainteresovan da studiram jezik zato što smo toliko blizu, a toliko malo znamo o njima, o njihovoj kulturi i jeziku. Okolina je donekle na mene malo uticala da upišem albanski zato što je, pre svega, dosta perspektivan za nas. Da mogu opet da biram, sigurno bih se opet opredelio za albanski”, kaže Dušan.
Milena je albanski jezik prvi put čula 2008. na Evroviziji. Svideo joj se i kada je došlo vreme za upis na fakultet, albanski je bio među onim jezicima koje je želela da studira.
“Studiranje albanskog jezika mi je donelo mnogo toga lepog”, kaže ona i smatra da će sledeće godine po završetku studija za nju biti perspektive.
“Nama fali profesionalan kadar u Srbiji, fale nam profesori na Filološkom fakultetu, lektori… Ja sam krenula da prevodim malo i da se upuštam u te vode. Članica sam jedne nevladine organizacije pod nazivom CEDRA i trenutno radimo na projektu koji povezuje Albaniju i Srbiju kroz kratki dokumentarni film. To je moj prvi projekat koji ću sama da prevodim. To ujedno i prva prilika da koristim taj jezik u neke lepe svrhe i vrlo sam srećna zbog toga”, kaže Milena.
Dušan navodi da su ovakvi seminari jako korisni, te se stoga priprema za još jedan koji će trajati mesec dana, u Tirani.
“Zapravo, tek se ovde govori jezik, razmišlja na albanskom. Nešto što je najbitnije je da upoznamo nove ljude odavde i sa strane. Mnoga prijateljstva nam je doneo (seminar) i tek sam ovde počeo da govorim ovaj jezik”, reči su Duđana.
Dok je Dušan imao podršku porodice i prijatelja da studira albanski jezik, pojedini su se za Milenu čudili zašto baš albanski, ali je bilo i optužba da je izdajica.
“To su komentari nekih ljudi koji prvenstveno nemaju neke veze sa Kosovom, nego su zatrovani pričom iz medija. Na primer, optuživali su me da je ‘vrlo izdajnički’ to što studiram albanski, a ja smatram da je to vrlo patriotski, jer mislim da je potrebna slika Srba koji studiraju albanski, potrebno je da to postoji, da ljudi znaju da nismo svi zatrovani mržnjom, da postoji neko ko je zainteresovan za jezik samo zato što mu se čini da je lep, neko ko bi voleo da čita knjige na tom jeziku ili da ima neki dublji konktat sa tim narodom. Mislim da je bitno da i takva postoji”, ocenjuje Milena.
I Dušan i Milena su pre dolaska čuli, kako kažu, razne priče o tome šta bi moglo da im se desi kada dođu na Kosovo, ali ističu da se nisu suočili sa nikakvim neprijatnostima.
“Ni jedan loš pogled… Nikakav loš komentar. Što se tiče samog seminara, profesori i organizatori su veoma korektni, trude se da nas nauče što bolje. Nigde nisam video tu ljudsku mržnju”, kaže Dušan.
“Čak nas i na ulici, kad nas čuju kako pričamo srpski, zaustave da nas pitaju nešto na srpskom, da pričaju s nama. To su zaista neke stvari koje ti otope srce, ne očekuješ da će tako nešto da se desi, da budeš lepo primljen od ovih ljudi”, iskreno će Milena.
Na kraju razgovora, Milena i Dušan su na tečnom albanskom mladima Kosova i Srbije poručili “mir i ljubav”, te da se “ne trebaju plašiti jedni drugih, odnosno da trebaju raditi ono šta vole”.
Međunarodnom seminaru albanskog jezika, književnosti i kulture Filološkog fakulteta Univerziteta u Prištini učestvuje više od 100 učesnika iz različitih država sveta, među kojima njih 20 iz Srbije.
Izvor: Radio Slobodna Evropa