Predsednica Nove demokratske stranke i poslanica u Skupštini Kosova Emilija Redžepi rekla je u emisiji Slobodno srpski da ima garancije da će na Kosovu biti formirano još desetak novih opština. Jedna od njih će kako kaže najverovatnije biti i Rečane sa većinskim bošnjačkim stanovništvom.
„Mi imamo napismeni dogovor sa predsednikom Vlade da kada bude formirano još devet ili 10 opština, tu su i srpske neke opštine, naša će opština biti uvršćena u taj zahtev. Nama je to bitno kao zajednici da to dođe u paketu, jer ako naš zahtev dođe zasebno veliki je problem da se to izglasa od strane albanskih političkih partija u parlamentu“.
Ona nije želela da odgovori o kojim se novim srpskim opštinama radi, ali je to pitanje usmerila na srpske političke predstavnike.
Na pitanje kada će nove opštine biti formirane i da li to ima veze sa glasanjem za transformaciju Bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova Redžepi je rekla da se to ne treba dovoditi u vezu sa vojskom.
„To je nacionalni interes za svakog normalnog poslanika u parlamentu Kosova koji je dao zakletvu: i srpski, i bošnjački, i albanski, koji god. Kada smo se zaklinjali, mi smo dali svoj potpis da ćemo štititi svoju granicu, da ćemo štititi suverinitet ove države“.
Redžepi je kazala da je Vladi Kosova dat rok za formiranje opštine Rečane, ali nije želela da precizira kada bi to trebalo da se dogodi.
„Tokom ove Vlade imamo ključne tačke koje se trebaju ispuniti. Mi ćemo to odraditi, ali ako Vlada ne uradi svoje obaveze, naš glas može ići protiv. Videćemo, sada imamo problem demarkacije, pa sad čitajte između redova…“
Redžepijeva je kazala i to da Kosovo može da računa na njen glas kad je u pitanju transformacija Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage Kosova.
„Ja ću glasati za vojsku Kosova zato što smatram da jedna država ne može da funkcioniše bez svoje armije“.
Govoreći o problemima Bošnjaka na Kosovu Emilija Redžepi je kazala da su nezaposlenost, loši uslovi na polju obrazovanja i nepostojanje opštine sa većinskim bošnjačkim stanovništvom najveći problemi ove zajednice na Kosovu.
„Jedan od bitnijih problema je mali broj zaposlenih Bošnjaka u javnim institucijama. Tu se i dalje ne poštuje zakon koji predviđa da 10% zaposlenih bude iz manjinskih zajednica u javnim institucijama Kosova, kako na centralnom tako i na lokalnom nivou. Zatim, proces decentralizacije, znači tu je izgubljena opština Rečane još tokom pregovora u Beču. Kada su dobijene mnoge opštine na nivou Kosova, tu smo bili zapostavljeni. Naši političari snose veliku odgovornost za to. Takođe veliki problem Bošnjaka je i obrazovanje na bosanskom jeziku. Sve što Ministrastvo obrazovanja ima po planu i programu za albansku populaciju, sve to ima i za nastavu i na bosanskom jeziku. Fale neki udžebinici, ali to nije toliko strašno, međutim, prevod tih udžbenika je loš, zatim lektorisanje tih udžbenika je loše. Postoje nacionalni predmeti koje mi ne možemo prihvatiti kao zajednica poput istorije, muzičkog, likovnog. Znači, tu treba neko regionalno povezivanje sa institucijama Bosne i Hercegovine, sa institucijama Sandžaka da sve to sveobuhvatno bude u jednom udžbeniku kako bi bilo prihvatljivo za naše učenike“.
Po njenim rečima Bosna i Hercegovina nije matična država Bošnjaka sa Kosova, već da su Bošnjaci na Kosovu Kosovari.
„Bošnjaci nemaju matičnu državu, kao što Srbi imaju i nemaju prava da biraju, niti imaju matičnu državu kao što Turci imaju Republiku Tursku, kao što Albanci imaju Republiku Albaniju. Mi smo jedini narod na Kosovu koji se sam bori za svoj opstanak i za ostanak na ovim prostorima, bez nekog bitnog učešća iz neke zemlje u regionu“.
Ona smatra da bi Bosna i Hercegovina trebalo da prizna Kosovo.
„Bosna bi trebalo da prizna Kosovo. Ako mi možemo sa našim dokumentima slobodno da se krećemo u Republici Srbiji, zašto ne bismo mogli da se krećemo u Federaciji Bosni i Hercegovini“, rekla je Emilija Redžepi u emisiji Slobodno srpski.
Izvor: Rtk2