TUĐINA

Više ne kosim livade rodne
oru krtinjaci stečenu muku
kotari ostali potpuno prazni
po zemlji korov kiše tuku.

Brave bijele da strižem neću
niko za vunu perper ne daje
ko da je svijet osto bez posla
vunjeno tkanje niko ne haje.

Bog zna kako ne meljem žito
sve su vodenice davno stale
cicvare plahe ne haju brašno
koje su snahe naše spremale.

Ne sedlam više konje vrane
oni su nekakva moda prošla
Pešterom svati više ne jezde
vremena naka tuhav su došla.

Više ne potkivam volove svoje
odavno ne vuku velika kola
želje su odavno ugasle moje
napudio traktor sa njiva vola.

Ne sijem heljdu, raž, ni ječam
drzava narod hljebom hrani
načve nikome potrebne nisu
modernog življenja došli dani.

Odavno ne koljem kući brave
meso se danas u najlon drži
više ga ne suše povrh veriga
na sofru stiže na način brži.

Kako da radim kad ne mogu
pusta mi zemlja više ne treba
otišla u svijet djeca su moja
s jasala tuđih zarađuju hljeba.

Redžep Škrijelj