Još neki dokazi, koji pokazuju da Sandžak, odnnosno Pešter od davnina je naseljen Albancima.
Promene na Pešteru koje su se desile dolaskom muhadzira iz Crne Gore koje su se pomešali sa meštanima, pa je tako došlo do medjusobnih uzajamnih uticaja. To je osobito vidljivo u pešterskim selima u kojima su živeli potomci Klimenata, Škrijelja i Kuča. Mnogi meštani , potomci islamiziranih Malisora , poženilisu se sa muhadzirkama, što je znatno uticalo i bilo presudno u gubljenju ranije getničkog obeležja Mlisora. S druge strane , gde su potomci Malisora predstavili čvršče celine, muhadziri su prihvatili njihove običaje , nošnju (ćuhah, čakšire, miltan), naučili da govore albanski ali nisu izgubili jezik Leskova, Ramoševo, Boroštica.
Te promene na Pešter zabelezio je i Gaston Gravje:
“Od cjelog Sandžaka, kraj Pešter je u stvri jedina oblast koju zauzima elemenat strani srpskoj rasi. Sa izuzetkom sela Suhodo, Budževo i Dujke, koja su potpuno ili delom srpska, ostala su arnautska…”
Gaston Gvajer dalje govori kako su “Arnauti” na pešteri primili mnogo srpskih običaja od srba koje su zatekli, naučili njihov jezik, a njohov sopstveni jezik se znatno udaljio od jezika koji govori ostatak Gega. On nastavlja:
“ Ipak , obo stanovništvo očuvalo je obeležje svoje rase. Niko, pa ni mali pastir ne odvaja se od svoje puške. Turska vlast je ostalo samo po imenu. Krvna osveta besni kao u sred Albanije. Nesigurnost je ovde veča nego ma gde na drugom mestu u Sadzaku”.
Gaston Gravje (fr. Gaston Gravier) (1886 – 1915) bio je francuski geograf i antropolog, čiji se opus najvećim delom odnosio na geografske, istorijske, antropološke i druge karakteristike Srbije i Srba.
Izvor:Tutin i Okolina, Etnografski Institut Srpska Akademia Nauka i Umentosti ,Posebna izdanja, knjiga 27, Beograd 1985