Posle oslobodjenja otomanskog iga (1912) tzv. Nova Srbija imala je specifičan status i režim koji predvidjao puna ustavna prava novih državljana, što je pored ostalog dovelo do toga da te oblasti nisu birane parlamentarne predstavnike(1914) pa ni političke stranke nisu tu trošile snage.
Odmah su počele borbe sa kašacima, naročito na širem područja K Mitrovice, gde se sabralo više stotina ljudi iz susednih sela. Nakon arabanaške septembarke ofanzive iz Albanije (1913) u pravcu Prizrena, Skoplja i Velesa, lokalne srpske vlasti, u nastojanju da suzbiju kačačkih pokret, povele su se za lošim priemerom Crnagoraca, te su počele da prevode muslimane u ortodoksiju. Do jeseni 1913, srpska vlada nije pomišlala na pokrštavanje, nego je čak osudila postiupak Crnogoraca u Metohiji. Medjutim, sredinom oktombra 1913, komandant mesta U Djakovici tražio je od katoličkog biskupa da sa svojim vernicima, predje u pravoslavlje, što bi učinili i muslimani. Pritisak za primanje pravoslavlje vere vršen i na makedonske Torbeše (Slovene), koji su do tad blagonaklono tretirali. Akcija prosrbljavanja proširena je i na prizrenske Cincare, kojima od 1. januara 1914, zatvorena škola.
S obzirom arbanaškim svetom srpske vlasti su posle septembarskih dogadjaja postupale loše. Još u toku novembra vršene su premetačine po selima i traganje za skrivenim naoružanjem. Luma, Gornji i Donji Debar (37 sela) su osobito bili izlozeni teškim represaljijama. Masakrirano je 229 meštana, a u selu Blaga svi žitelji do poslednjeg su pobijeni. U Debru je nanesena šteta od milion turskih zlatnih lira. Staništa su masovno spalivana a stoka odvodjena. U K Mitrovici je još 1912 god. masakrirano 150 varošana, u Juniku je ubijeno 400 ljudi. Za vreme pobune Crnogoraca su (3 aprila 1913) ubili 1.300 žitelja, a 6.000 Arbanasa su u Peči primorani da promene veru. Represaljije su izazvale veliko bežanje muslimana, nekad i celih naselja. Posedi i kuće odbegljih ulazile su u fond za kolonizaciju, pošto su najpre čuvani za povratak izbeglih. Iz valone je telegrafski svetskim agensijama je u debarskom kraju dom moralo da napusti 40.000 stanovnika, dok se broj svih izbeglica u posednutim krejevima poveo na 100 000 žitelja./Neue Freie Presse , Wien /