Šta predlaže Ugljaninov BNV za pregovore Srbije sa EU. Zahtevaju srednji nivo vlasti i status Sandžaka po nelegalnom referendumu održanom 1991. godine
BOŠNjAČKO nacionalno veće na čelu sa Sulejmanom Ugljaninom formalno je zatražilo da Sandžak dobije status teritorijalne autonomije u Srbiji u skladu s nelegalnim referendumom koji je organizovan u toj oblasti 1991, saznaju “Novosti”.
Konkretno, u dokumentu u koji smo imali uvid, Ugljaninovi traže i da u okviru pregovora sa Briselom, Bošnjaci ali i Hrvati dobiju i ustavno-pravni status naroda, koji im je, kako objašnjavaju, oduzet raspadom SFRJ. U vezi sa autonomijom, BNV predlaže regionalni sistem uređenja Srbije, ali tako da se uvede srednji nivo vlasti koji bi bio garant prava manjinskih naroda na političku egzistenciju.
Taj nivo vlasti, prema njihovom mišljenju, uvrstio bi sva prava u skladu sa iskazanim opredeljenjima, zahtevima i težnjama manjina, uključujući i upravljanje imovinom i prirodnim resursima.
Ugljaninov BNV, dalje, definiše autonomiju Sandžaka kao “obnovljenu”, a precizira da je to “multietnička regija, u kojoj tradicionalno i u većini žive Bošnjaci”. Tu autonomiju, po bošnjačkom dokumentu, čine opštine Novi Pazar, Prijepolje, Sjenica, Tutin, Nova Varoš i Priboj.
Autonomija bi bila formirana u skladu sa, kako kažu, “iskazanom voljom građana Sandžaka na referendumu od 25. do 27. oktobra 1991. godine, što uključuje i njeno održivo finansiranje”.
U moru zahteva za jačanje manjinskih, ali i političkih prava, BNV traži i da se rasvetle “zločini nad Bošnjacima Sandžaka učinjeni od strane pripadnika državnih organa SRJ i Srbije tokom devedesetih godina prošlog veka”.
Posebno izdvajaju slučajeve u Bukovici, Kukurovićima, Štrpcima, Sjeverinu, kao i, kako navode, “pokušaj ubistva lidera SDA BNV Sulejmana Ugljanina iz 2009. godine”.
Takođe, BNV traži od Beograda da u pregovore sa EU uključi i usvajanje “rezolucije o genocidu u Srebrenici”, u skladu sa predlogom poslaničke grupe SDA – PDD u Skupštini Srbije.
Ugljaninovi predlažu i niz promena u obrazovnom sistemu i promene nastavnih planova i programa za nacionalne manjine. Njihova ideja je i da se mediji koji su važni za manjine, izuzmu iz procesa privatizacije
Član Bošnjačkog nacionalnog veća Esad Džudžo kaže za “Novosti” da je državna radna grupa za izradu Akcionog plana sve ove predloge BNV izbrisala i nije htela o njima ni da raspravlja. Na naše pitanje da li su njihovi zahtevi protivustavni, on odgovara:
Oni su po svim evropskim standardima. Tražimo da se o njima raspravlja. Ionako se u svim izveštajima EK o našoj zemlji kao prva preporuka stavlja da Ustav treba da se menja.
OVO NIJE TEMA
NA PITANjE “Novosti” Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave da prokomentarišu zahteve Bošnjaka, državni sekretar Ivan Bošnjak nam je rekao:
– Ovo pitanje nije tema ovog Akcionog plana. U širem kontekstu ono jeste delimično pitanje položaja manjina, ali pre svega decentralizacije kojom će se Ministarstvo baviti 2016.
/vecernjenovosti/