“Albanci imaju pet-šest globalnih pop zvezda, s tim se moramo suočiti, oni su postali deo zapadne civilizacije na različite načine i na njih ne možemo da gledamo kao na neka plemena koja su nas napadala”, smatra direktor Color press grupe Robert Čoban.
Čoban je rekao da je ohrabren činjenicom da je u Beogradu održan festival “Mirdita, dobar dan” i dodao da je uspeh što se taj festival dogodio u “atmosferi u kojoj živimo i u ciklusu ponavljanja istih vesti s Kosova”.
“Održao se i o tome treba govoriti. Imali smo u međuvremenu i premijerkinu izjavu o ljudima iz šume, ona je mislila na konkretne ljude iz OVK… Mi zaista mislimo o Albancima i Albaniji da su oni ljudi drugog reda, to neće svi javno reći, ali se misli u privatnim razgovorima. Kompleks više vrednosti se stvara, mi od ponovnog preuzimanja Kosova imamo taj neki nadmeni odnos, mi i dalje mislimo da smo bolji od njih, a niko nije ni od koga bolji na Balkanu. Bekim Fehmiu je bio prvi glumac koji je nastupao u Holivudu. Zato je festival “Mirdita” važan, to su ljudi s kojima treba da živimo u našim gradovima, mi ćemo s njima putovati negde, komšije će nam negde biti Albanci. Mi se ne poznajemo dovoljno, svet je umrežen, srećemo te ljude svuda u biznisu, kulturi, treba bolje da se upoznamo i onda će političke teme da budu lakše hendlovane”.
Govoreći o evrointegracijama Srbije, Čoban kaže da je očekivao da će više pregovaračkih poglavlja biti otvoreno, ali dodaje da zna da se na tom polju dosta radi.
“Razne druge okolnosti što u samoj EU, što vezanih za Kosovo su uticale na mali broj otvorenih poglavlja. Mi moramo da shvatimo i slušamo one koji nas zovu u goste, ne možemo mi da određujemo svoja pravila, koliko god to delovalo nepravedno, mi smo se odlučili za taj put, a ako nismo treba to da kažemo ljudima”.
Eutanazija je tema koja ovih dana puni stupce štampe, ali i televizijske emisije. Naime, pravo na dostojanstvenu smrt predviđa prednacrt Građanskog zakonika. Taj dokument je napisan još 2015. godine, tako da je eutanazija u Srbiji već četiri godine samo slovo na papiru.
“To je jako teško pitanje, u društvima u kojima mnoge stvari nisu uređene govoriti o tome… To je delikatna lična stvar koja se tiče porodice i ja bih tu mišljenje crkve stavio po strani, jer je u sekularnim društvima crkva irelevatna. Mi treba u zdravstvu i pravosuđu da uradimo neke stvari kako ne bi bilo zloupotreba. Treba mnogo više polemike da se vodi u medijima, parlamentu, na mrežama…”
Svaki peti student smatra da prinudni seks u braku nije silovanje, pokazalo je istraživanje studenata druge godine Fakulteta političkih nauka o ravnopravnosti polova među studentima beogradskih fakulteta. U istraživanju je učestvovalo 1.102 ispitanika sa više od 35 beogradskih fakulteta.
“Činjenica da se to nekad zvalo bračna dužnost govori dosta.. Ja verujem da je šezdesetih i sedamdesetih bilo više tih stvari, ali žene su smatrale da je normalno da dobiju batine. Danas je to deluje užasavajuće, ali mislim da je toga sve manje i manje. Crkva i desničari pokušavaju žene da vrate tamo, videli smo tekstove u medijima kako žene jure karijeru i ne rađaju i zato nas je manje, a ne jer je plata 400 evra”