Nisam shvatila ozbiljno podršku Republici Srpskoj od strane aktuelne vlasti u Srbiji, u smislu akcije koja bi bila usmerena protiv državnosti Bosne i Hercegovine.
Možda neki političari u Srbiji imaju takve ideje, ali ne i predsednik Srbije. Za budućnost Srbije u Evropskoj uniji važno je da Milorad Dodik razume da su oba entiteta – Republika Srpska i Hrvatsko-Bosanska federacija – izgrađene od strane države Bosne i Hercegovine – kao što je šesnaest zemalja učinilo u Nemačkoj, ocenjuje u razgovoru za Danas Doris Pak, bivša izvestiteljka Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu, u odgovoru na pitanje kako vidi trenutnu ulogu Srbije u razvijanju entitetskog odnosa unutar BiH, odnosno putu ka očuvanju državnosti Bosne i Hercegovine.
Kako ocenjujete predloge o razgraničenju između Srbije i Kosova, koje zagovara i srpska zvanična politika i deo kosovske vlasti?
– Podela Kosova mogla bi da bude početak daljih pokušaja promene granica na Balkanu. Nijedan problem ne bi bio rešen, a na kraju krajeva, novi animoziteti bi dobili svoje odgovore i podršku.
Koliko bi takav razvoj događaja imao posledica po BiH i pretenzije koje vlast u RS pokazuje u vezi sa osamostaljenjem tog bosansko-hercegovačkog entiteta?
– Republika Srpska bi pokušala da iskoristi priliku i da napusti BiH. A, šta je sa Albancima? Nijedno pomirenje se ne bi moglo dogoditi u takvim okolnostima. Kome je to u interesu? Postoji samo Rusija, koja ima interes da stvori kontinuirane probleme za Evropsku uniju. Lideri u regionu treba da poboljšaju život svojih građana – u zdravstvu, obrazovanju, stvaranju uslova za otvaranje novih radnih mesta, koji moraju ići ruku pod ruku sa funkcionalnim pravosudnim sistemom. Neophodno je da se zaustavi odliv mozgova. Napori lidera u regionu bi trebalo da budu koncentrisani na stvaranje uslova u kojima bi rad, saradnja i zajednički život bez mržnje bili mogući. Trebalo bi da kroz sopstvene postupke pokažu da komšija, onaj „drugi“ – zaslužuje isto poštovanje koje očekuju da drugi imaju prema njima.
Mislite li da je moguće postići regionalnu stabilnosti i, kako se to „stručno“ ocenjuje – normalizovati odnose između Srbije i bivših jugoslovenskih republika – bez jasnog suočavanja sa odgovornošću i priznanju sopstvene, negativne, ratno-zločinačke uloge u ratovima devedesetih?
– Da, ljudi bi trebalo da čuju od svojih političara šta je urađeno u njihovo ime, ime njihove nacije. Govorim kao nemačka državljanka i znam koliko je ovo važno za pomirenje. Kako mladi mogu izgraditi mirnu budućnost u dobrom susedstvu ako im roditelji, nastavnici i političari ne kažu istinu?
Smatrate li demonstracije protiv vlasti Aleksandra Vučića, koje se unazad duže od tri meseca odvijaju u Srbiji, opravdanim?
– Ako toliko ljudi različitih profila, opredeljenja i pozadina demonstriraju tri meseca, moraju postojati pouzdani razlozi za tako nešto. Ja stvarno ne mogu da sudim spolja. Vlada mora da ih čuje i sasluša, i, gde god je mogucŽe, da učini nešto u rešavanju tih problema.
Vidite li Vučića zaista kao nekoga ko ima protekcije u EU zato što je izrazio spremnost da konačno stavi tačku na kosovski problem?
– Da, mislim da je tako, jer je on izrazio spremnost da ovo privede kraju. On je nekada bio mlad političar, blizak onima koji su instalirali aparthejdski režim na Kosovu, koji je na kraju doveo do nezavisnosti. Zato je on taj koji može bolje nego iko drugi da nađe izlaz iz ove situacije, što je teško za obe strane. Želim mu uspeh.
Čišćenje prošlosti
Šta mislite o REKOM-u?
– REKOM, kao odbor za traženje istine, mogao bi pomocŽi da se očisti prošlost, a zatim i da se započne zajednička buducŽnost. Ali to je najpre zadatak političkih aktera na svim nivoima – lokalnom, regionalnom, nacionalnom – da rade na pomirenju.
/danas/