Pod Golakom je retka kuča s više odaja, nego sva sačinjava jednu veliku šuplinu, u kojoj je na sredini ognjište, s jedne strane kojega sedi i spava domačin s čeladju, a s druge strane privezan konj i stoka. U Toplici, Labu i Pustoj Reci, kuče su čatmare, a u Golaku brvnare; srpske su krivinjare. Arnautin je krupnije čvršče i lepše rase. Pon je i čistiji: i u njega, i u žene, i u deteta uvek je čista robina i čist peškir oko glave.
On je gostoljubljiviji: na putu kroz ove krajeve, samo su se Arnautske kuče otvarale pred mnom i nudile mi hleba, sira i cicvare, ono čime su bogate ; na protiv, u Prekopčelici, velikom srpskom selu u Pustoj Reci, u kojoj sam pao gladan i umoran, nisam mogao ni u kmetovskoj kuči, za pare , a kamo li drugčije, da dobijem hleba i sira; tako isto i u Bojniku.
Ali, čime je Arnautin bez svake sumnje viši ne samo od Srba u Novoj, nego od nas u Staroj Srbiji, to je ‘ što on nikad ne pije ni vina ni rakije. Redak je koji i kavu srče. A besu arnautsku ne treba ni pominjat.
Značjano je da Arnauti imaju tradiciju o prošlostu ovih mesta, o starim crkvama i zidinama; oni znaju sve puteve, sva brda i planine, i kod sebe i daleko od sebe; Srbi znaju samo najbližu okolinu svoju, a često ne znaju ni nju: handzija u Podujevu zivi dvadeset godina u Labu, i nezna kako se zove ni jedan planinski vis koji svaki dan gleda oko Laba. S odlaskom Arnauta iz ovih krajeva, mi smo se lišili toliko dragocenih obaveštenja.