Beha Hukic (1937) iz Ugla, majka Ibrahima Hukica”Oko 10 sati i 30 minuta pred kucu je stigao Dragan Paunovic, milicioner.
Dolje na putu su bila dvoje policijskih kola. Dragan je pitao gde je Braho. Rekla sam da je u skoli, na poslu. “Kako u skoli kad se deca vracaju sa casova kuci”- rekao mi je, i dodao “SDA mu je dodijelila automatsku pusku i on treba sad da je vrati”. Rekla sam da mi nemamo nikavu pusku i da to nije istina. U to je stigao i Braho. Dragan ga povuce u stranu i rece mu da donese pusku. Braho je rekao da nema nikavu pusku. “Dobro – rekao je Dragan i povukao ga do kola “Tamo ces je rodit”. Rekao mu je da uzme licnu kartu i Braho mu je rekao da licnu kartu ima kod sebe. Kad je stigao do kola pitali su ga hoce li da ga vezu. Braho se nasmijao, rekao “ne” i seo u kola. Sa njim su priveli i sina Recka Kuca, njega su vezali. Dragan mi je rekao da dovedem Raifa. Dabogda taj dan ne dosao ni onome ko mi je ubio Braha. U potoku, pred dzamijom su cekali Relju Hukica i Relju Redzepa – Hukica. Rekla sam Draganu: Dragane, nemoj mi dijete teretiti. On mi je rek’o: “Haj ti tetka kuci, Braho je priznao!” Muz Raif mi je bolestan pa sam ja posla za Karajukice Bunare da vidim sta mi je sa detetom. U Krajukice sam stigla u 15 sati. Prvo sam otisla do Draga Rakocevica. Njega smo poznavali i mislila sam da ce nam pomoci. On mi je rekao: “Nisam ti ga ja uzeo, vec vasi u SDA”. Na vratima od mjesne kancelarije me zaustavi Mile Nedic. “Koga trazis?”, pitao me je. “Trazim Ibrahima, kod njega su mi kljucevi”. Braho je bio iza njega i pokazivao mi rukom da ga pricekam napolje. Milo je od njega uzeo kljuceve i dao mi ih. Rekao mi je: “Idi, gubi se, znam ja tebe ko zle pare u kesi”. Kad sam izlazila Braho mi je rukom pokazao da udem u kafanu Osmana Hukica. Tu sam ga i sacekala. Za dva minuta Braho je dosao i seo pored mene. Narucila sam mu kahvu i paklo cigara. Bio je nekako smoren i tesko je disao. Rukom se drzao za prsa. Nedugo zatim u kahvu ude i Mile Nedic i sede u cosku. Kako sede, rece da Braho dode kod njega. Braho je zavikao “Posto sam vec seo, neka me ovdje”. Ibrahima su tukli od 11 do 16 sati. Kad smo izlazili, Mile je izasao za nama i rekao Brahu “Ko covek sam te pustio, sutra do deset da dodes”. “Bez brige” – odgovorio je Braho. Ja nisam znala ni sta da donese, ni sta je to Braho priznao. Pitala sam Braha: imas li ti Braho pusku, kako ces je nabavit? Rekao mi je da je pod prisilom morao da prizna i kaze da ima pusku iako je nema. “Otkud mi puska, ali morao sam nesto da izmislim i kazem, bili su me. Rekao sam im da imam pusku, da sam je kupio u Crnoj Gori i zakopao je pod jednu krusku povise stare kuce u Rasovo (Bijelo Polje). Za pare rekao sam im da sam uzajmio kod daidze Rasima”. Istoga dana izvrsen je pretres u tri kuce Gredica u Rasovu. Rasim Gredic, moj brat je priveden i isprebijan u SUP-u u Bijelo Polje. U pretresima ni kod koga od njih nije nadeno nista. Za to smo tek sutradan culi. Sutradan, izjutra, Braho je otiso u Skoplje, a iz Skoplja za Tursku. Bio je sav isprebijan. Tesko je disao i zalio se da ga probada u prsima. Rekli su mi da je u Turskoj bio jedno vrijeme u bolnici na lijecenju, imao je dva polomljena rebra. Istorija nije zapamtila ovu nasu muku. Rat je drugo. Rat je rat. Dodu i prebiju te i ti, sta ces, trpis. Muka”.
/India Hukic/