Sabit Bibic (1936) iz Ugla”Dana 8. decembra 1993. godine, oko 15 sati i 15 minuta pred moju kucu su dosla kola MUP-a Srbije iz Sjenice.
Trazili su mog sina Reufa, koji nije bio kod kuce. Ja sam izasao. Odmah po dolasku rekli su mi da su dosli po oruzje, po neki pistolj. “Bolje ti je da nam sad to das da te ne bi bili” – rekao mi je jedan. Odgovorio sam da nemam nikakav pistolj i da nema nikkavog razloga da me privode, niti da me biju. Posle toga uveli su me u auto i odveli me u Karajukice Bunare. U Karajukice Bunare su me uveli u prostorije Mjesne kancelarije koje su koristili za svoje potrebe, za batinjanje neduznog naroda. Tamo su bili Sefko Bibic i Elamaz Hukic, koji su takode bili privedeni tog dana. Posle izvjesnog vremena, stigla su dva milicionera koja su me pitala da li sam clan SDA i da li sam posjecivao mitinge SDA. Odgovorio sam da sam prisustvovao mitinzima stranke, jer njen rad nije zabranjen, stranka kao i svaka druga. Posle mog odgovora izasli su da bi nakon pet minuta nakon obavljenih konsultacija ponovo usli. Jedan od njih me je dohvatio za rame i udario mi snazan samar u predjelu glave. “Kako nemas!” rekao mi je i opsovao muslimansku majku. Posle udarca, djelimicno sam izgubio svijest, zavrtjelo mi se u glavi. Medutim, to ovoj dvojici nije bilo dovoljno pa su nastavili da me tuku pendrecima po nogama, sve dok mi noge nisu utrnule, posle cega sam i pao. Kada sam se nasao na podu, pridigli su me i naredili mi da ispruzim ruke dlanovima prema gore. Udarali su me pendrecima po rukama ni sam ne znam koliko puta i koliko dugo. Od svih bolova koje sam tog dana podnio ti su bili najtezi i najgori. Posljedice tih batina su to da me i dan-danas bole svi zglobovi na rukama. Za sve vrijeme dok su me tukli. Molio sam ih da prestanu sa udarcima, jer ja, zaista, nisam imao trazeni pistolj. Jedan od dvojice milicionera mi je opsovao muslimansku majku i rekao mi da pistolj kupim za pare i da im ga predam. Kad su mi to rekli nastavili su ponovo da me tuku. Tako tucen i isprebijan osjetio sam snazan bol u predjelu vratnih zila i zatioka i opet sam se nasao na podu. Ponovo su me podigli i postavili opet na stolicu. Pitali su me da li zelim vode. Odgovorio sam da ne zelim, bojao sam se da se ne udavim jer nisam mogao pravilno disati, a kamoli piti vodu. Jedan mi je ponovo opsovao boziju majku i udario me pendrekom u predjelu rebara. Posle toga su otisli. U prostoriji u kojoj su me tukli sve vrijeme je bio prisutan Sefko Bibic, moj bratuced. U meduvremenu sam dosao svijesti i u hodniku sam zacuo glas moje supruge koja je sa stakama dosla da pita za mene, zbog cega sam priveden. Jedan od inspektora joj je opsovao prljavu muslimansku majku i isterao je iz hodnika. Rekla je da nece da izade pitajuci zasto muci i prebija sirotinju. Posle ponovljene psovke, ona je izasla i dosla pred prozor prostorije u kojoj sam ja bio zatvoren. Ona dva milicionera su se ponovo vratila i nastavila da me tuku, ponovo po rukama. Moja zena je pocela da place i kuka i poziva u pomoc. Posle vriske moje zene, oni su izasli i pozvali me u kancelariju kod inspektora i komandira. Ponovo su mi trazili pistolj. Posto sam jaukao od bolova u prstima, komandir me je pitao zasto placem. Rekao sam mu da su me tukli i da osjecam strasne bolove. Komandir je rekao da ispruzim ruke da pogleda. To sam uradio. Posto sam ispruzio ruke, jedan od one dvojice milicionera me je ponovo pendrekom snazno udario po oba dlana, posle cega mi je pocrnjelo sve pred ocima. Ponovo mi je komandir trazio pistolj i uhvatio me za kosu na potiljku. “Da li ti je neko pricao kako ja bijem”, pitao me je. “Idi sad kuci”. Sutra u dvanaest sati da dodes i dovedes sina, pa kad njega isprebijamo onda ces rodit pistolj”, rekao mi je. Kad sam posao dohvatili me za kaput i rekli mi: da dovedem oba sina”.
/India Hukic/