Takođe, on ističe da bi prekrajanje granica otvorilo Pandorinu kutiju jer bi moglo da se izgubi više nego što je realno da se dobije.

“Odavno mi se čini da tumaramo po magli i to ne samo po pitanju Kosova i Metohije. Ne vidim ni iskrenog pokušaja da se pronađe pravi put. Za to nisu spremni ni vlasti, ni narod. Ni ranije nisu bili spremni. Ovo u čemu živimo, kao i ono u čemu smo živeli, jeste naš izbor i naša odgovornost”, navodi Protić.

Na pitanje kako bi on rešio pitanje Kosova i dijaloga sa Prištinom, Protić navodi da će se ovog puta uzdržati od odgovora.

“U više mahova sam iznosio svoje mišljenje o ovom pitanju i uvek mi se olupalo o glavu”, ističe on.

Kako kaže, naučio je da pazi da njegove reči ne budu zloupotrebljene: “Koga su zmije ujedale i guštera se plaši”.

Na pitanje da li mu je dok je bio ambasador u SAD neko rekao da je uslov za ulazak Srbije u EU priznavanje nezavisnosti Kosova, Protić kaže da se to “podrazumevalo”, ali da “niko nije bio izričit”.

“Za mene je od početka dilema bila obratna – šta bismo mi radili kad bi Kosovo i Metohija sa tamošnjim albanskim stanovništvom ostalo u sastavu Srbije”.

Prema njegovim rečima, bili bismo “veoma neprijatan i subverzivan činilac sa razarajuim potencijalom i dejstvom”.

Na konstatacju “Blica” da su sve glasniji navodi da će Srbija morati da pristane da Kosovo postane članica Uneska i pitanje da li bi trebalo da se zato pripremimo, Protić kaže: “Da”.

“Sa pozitivne strane, to bi mogla da bude kakva-takva zaštita za tamošnje srpske spomenike i svetinje”, navodi Protić.

“Taoci smo sopstvene iluzije u koju želimo da verujemo bez obzira na to i uprkos stvarnom stanju stvari. Lakše je živeti u iluziji. Nezgoda je što vodi u propast”, dodaje on.

Osim toga, on ističe da su “titoizam i Miloševićeva suluda politika doveli do toga da Kosovo i Metohija više nisu srpski”.

“Gledali smo i ćutali. Neki su i saučestvovali. Gledaju, ćute i saučestvuju i danas. A oni koji se protive ne čine to ni mudro, ni iskreno, ni pošteno”, zaključuje Protić za “Blic”.

Istoričar Milan St. Protić je inače praunuk prvog premijera Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca Stojana Protića. Bio je član Deposa, jedan osnivača Demokratske stranke Srbije, aktivni učesnik demonstracija tokom 1996. i 1997. i član vođstva Saveza za Promene i DOS.

Bio je i predsednik Srpskog demokratskog kluba Odbrana i kopredsednik Nove Srbije.

Na septembarskim izborima 2000. predvodio je listu DOS Vojislav Koštunica u izbornoj jedinici Novi Beograd.

U noći 5. oktobra izabran je za predsednika Skupštine grada Beograda. Ambasador SRJ u SAD postao je u februaru 2001, a sa tog položaja smenjen je u avgustu iste godine.