Inicijativa će i dalje nastaviti da podstiče institucije da neguju kulturu sećanja na žrtve ratnih sukoba
Danas u 15 časova u Knez Mihailovoj kod Delijske česme Inicijativa mladih za ljudska prava obeležava 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu čija su tela skrivana u Batajnici pod nazivom “Batajnica 744: Zakopana istina”.
Inicijativa je objavila da “ukoliko želimo da Beograd bude metropola u kojoj su svi dobrodošli onda ne možemo dopustiti da se Beograd suočava s ratnom prošlošću negiranjem zločina i ignorisanjem žrtava”.
Saopšteno je i da će Inicijativa i dalje nastaviti da podstiče institucije da neguju kulturu sećanja na žrtve ratnih sukoba bez obzira da li je reč o Beogradu ili nekom drugom mestu u Srbiji.
16: 12 – Aktivisti su pokupili transparent i polako se razilaze. Ovaj skup prošao je bez incidenata.
16:06 – Transparent su okrenuli prema Skupštini
15: 57 – Povorka je stigla ispred Skupštine. U saobraćaju je tokom trajanja povorke bilo manjih smetnji, ali se sada sve vraća u normalu
15: 50 – Zbog ove povorke saobraćaj je zaustavljen na potezu od palate Albanija do Skupštine, dok su trake u suprotnom smeru otvorene za saobraćaj
15: 38 – Povorka je krenula
15: 34 – Okupljeni će krenuti u protestnu šetnju ka Skupštini. Kako javlja reporter Espresa sa lica mesta prolaznici su u neverici.
– Jedna prolaznica je, kako smo čuli, rekla : Bože, vi niste normalni, svašta…
15: 20 – Tu su i žene u crnom koje su po spisku stradalih posipale zemlju
14: 58 – Nekoliko okupljenih već je kod česme, a ceo skup obezbeđuju pripadnici policije
Inače, najveći zločin iz kojeg su u Batajnici otkrivena tela dogodio se krajem aprila 1999. u dolini Reka, u toku operacije Reka u selima oko Đakovice, Meji, Korenici i još nekoliko sela. Blizu 300 tela iz tog zločina, od 350 ljudi koliko je tada ubijeno, pronađena su u Batajnici. Prva tela su isplivala početkom aprila 1999. iz Dunava kod Tekije, a onda iz Perućca izranja hladnjača. Tela iz Kladova se prevoze i pokopavaju u Batajnici, a ona iz Perućca pored samog jezera.
Kako kažu u Inicijativi mladih za ljudska prava, albansko civilno stanovništvo na Kosovu bilo je izloženo, pored NATO bombardovanja, i kampanji zločina od strane režima Slobodana Miloševića. Oružane formacije (MUP Srbije, Vojska Jugoslavije i paravojne jedinice) počinile su veliki niz zločina na Kosovu, koji su kulminirali tokom NATO intervencije.
Zločin takođe predstavlja i premeštanje tela ubijenih kosovskih Albanaca u masovne grobnice po Srbiji. Pre nego što su prevezena u Batajnicu, tela ubijenih Albanaca bila su zakopana u primarne masovne grobnice na Kosovu. Od 2001. do danas, na teritoriji Republike Srbije na četiri lokacije su otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila stradalih van oružane borbe. U batajničkim masovnim grobnicama otkrivena su tela albanskih žrtava stradalih na Kosovu od 24. marta do 22. maja 1999.
Po podacima UNMIK-ove Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu, u Batajnici su otkrivena 744 posmrtna ostatka kosovskih Albanaca.
Bonus video:
(Espreso.rs)