Skupština grada Novog Pazara učinila je pionirski potez u Srbiji usvajanjem Deklaracije o osudi rehabilitacije pripadnika okupacionih snaga i kvislinških formacija koji su izvršili ili učestvovali u izvršenju ratnih zločina tokom Drugog svetskog rata. Dokument je usvojila vladajuća većina, koju čine bošnjačke partije okupljene oko odborničke liste Rasima Ljajića i srpske stranke okupljene oko Srpske napredne stranke, dok opozicija nije glasala za njega, tvrdeći da se njime sprečava rehabilitacija Aćifa Hadžiahmetovića, komandanta Novog Pazara u Drugom svetskom ratu.
Amela Bajrović
Vladajuća većina tvrdi da ovom Deklaracijom, u kojoj se ne navode konkretna imena, želi da spreči rehabilitaciju osoba koje su tokom Drugog svetskog rata bile odgovorne za masovne deportacije, ubijanje i zatvaranje građana Srbije, kao i da će se sličan dokument uskoro naći i pred poslanicima Skupštine Srbije.
Šef Ljajićeve odborničke grupe Muamer Bačevac kaže za RSE da je usvajanje ove Deklaracije civilizacijski čin, kojim su pre svega želeli da potvrde antifašističko opredeljenje Bošnjaka.
“Mi ne osporavamo pravo na rehabilitaciju nevinih ljudi, koji su branili svoja ognjišta i nisu učestvovali u izvršenju zločina. Međutim, to nikako ne može biti pravo i onih koji su učestvovali u komandnim aktivnostima i koji su bili potpisnici određenih sramnih odluka. Mislim da je usvajanje ove Deklaracije pravi trenutak, obzirom da u zemlji vlada prava histerija rehabilitacija. Videli ste, imali smo rehabilitaciju Draže Mihajlovića, sada Milana Nedića, dakle jednu reviziju istorije. Podvlačim jaku antifašističku tradiciju Bošnjaka i mislim da je dobro što je Gradska skupština Novog Pazara usvojila ovu Deklaraciju. Ovaj trend rehabilitacija Srbiji može da šteti, da otvori stare rane i da poremeti i ukoči proces regionalnog pomirenja. Na kraju, on je loše ocenjen od Evropske unije i svih meritornih faktora”, rekao je Bačevac, koji je i narodni poslanik u Skupštini Srbije.
Novopazarska opozicija, partije okupljene oko Sulejmana Ugljanina i sandžačkog muftije Muamera Zukorlića, nisu glasale za ovaj Dokument, tvrdeći da da se njime sprečava rehabilitacija Aćifa Hadžiahmetovića, komandanta Novog Pazara u Drugom svetskom ratu, o čijem liku i delu kruže oprečna mišljenja u javnosti.
Tablu sa Hadžiahmetovićevim imenom postavilo je Bošnjačko nacionalno veće u centru ovog grada još u avgustu 2012. godine, kada su obnovili i zahtev za pokretanje sudskog postupka pred Višim sudom Novog Pazara za njegovu rehabilitaciju.
Potpredsednik Veća Esad Džudžo kaže za RSE da je u aprilu 2013. godine održano prvo i jedino ročište, koje je obustavljeno dok se na osnovu svedoka ili pisanih dokumenata ne utvrdi Hadžiahmetovićeva smrt i da od tada slučaj miruje.
“Mi smo tražili da se ustanovi pravo na pravično suđenje, koje on nije imao 1945. godine i to da svi svedoci tvrde da on nikoga nije ubio tokom Drugog svetskog rata i da nikom nije naredio ničije ubijanje. Svedoci koji su još živi tvrde da je on žaštitio Bošnjake od masakra četničkih jedinica Draže Mihajlovića, kao i da je zaštito lokalne Srbe u Novom Pazaru. Verujem da će taj proces u Višem sudu biti pokrenut uskoro, kao i njegov pozitivan ishod”, rekao je Džudžo.
Podsećamo da su vlasti posleratne Jugoslavije Hadžiahmetovića osudile kao izdajnika i narodnog neprijatelja i streljale januara 1945. godine.
Deo njegovih sunarodnika vidi ga kao nacionalnog heroja, branitelja, junaka i pozitivnu ličnost, dok drugi tvrde da je on pokušao albanizaciju Bošnjaka, da je odgovoran za stradanje Srba i Jevreja u ovom kraju, kao i da je od Hitlera dobio orden Gvozdenog krsta drugog reda.
Novopazarci sa kojima smo razgovarali imaju različito mišljenje o tome da li pojedine ličnosti iz istorije Srbije treba rehabilitovati ili ne.